Православна црква их слави 30. августа по јулијанском календару
(12. септембар по грегоријанском).
Овога дана спомињу се не сви српски светитељи уопште него само неколико архиепископа и патријараха, и то осамнаест њих поименице*:
–Свети Сава, први српски архиепископ, назван равноапостолним;
–Арсеније I Сремац, наследник светога Саве, велики јерарх и чудотворац;
–Сава II, син првовенчаног краља Стефана, живео у Јерусалиму подуже време, назива се „сличан Мојсију у кротости“ (Србљак);
–Никодим, подвизавао се у Светој Гори и био игуман
Хиландарски, потом архиепископ „све српске и поморске земље“;
–Јоаникије, најпре архиепископ а од 1346. године и први патријарх српски, преминуо 1349. године;
–Јефрем, подвижник, изабран преко своје воље за патријарха у време кнеза Лазара 1376. године, и крунисао Лазара, потом се отказао престола патријаршијског и повукао се у самоћу;
–Спиридон, наследник Јефремов, скончао 1388. године;
–Макарије обновио многе старе задужбине, штампао црквене књиге у Скадру, Венецији, Београду и на другим местима, подигао чувену трапезарију при Пећском манастиру, и много урадио на унапређењу цркве уз припомоћ свога брата, великог везира Мустафе (Мехмеда) Соколовића, упокојио се 1574. године;
–Гаврило, по роду племић од Рајића, учествовао на Московском сабору при патријарху Никону, због чега буде од Турака истјазаван за велеиздају и обешен 1656. године.
Уз ове још се помињу Евстатије, Јаков, Данило I, Сава III, Григорије (епископ Рашки), Кирило I, Јован (Кантул), Максим Скопљанац и Никон.
* У нашим храмовима често се може видети икона на којој су приказани Свети епископи, краљеви, монаси и монахиње…. али та икона је представа Свих Срба светитеља, а не Србских светитеља (Светитељима су се испочетка сматрали само архијереји који су се прославили својим праведним животом.) и просветитеља. Самим тим је неправилно на такву икону стављати титле „Сабор Светих Србских просветитеља и учитеља“ и користити је као икону поменутог празника.